„Патријарси Карловачке патријаршије (1848–1920): црквено руководство Срба у Сремским Карловцима“
Сремски Карловци добили су још једно издање посвећено очувању и представљању свог богатог духовног, културног и историјског наслеђа. Из штампе је изашао специјални број Карловачког листа под насловом „Патријарси Карловачке патријаршије (1848–1920): црквено руководство Срба у Сремским Карловцима“, који доноси причу о поглаварима Карловачке патријаршије и њиховој улози у животу српског народа. Текстове потписују проф. др Бранислав Санчанин и историчар Дарко Париповић.
Тема специјалног издања обухвата период од 1848. године, када је Карловачка митрополија уздигнута на степен патријаршијског достојанства, до 1920. године, када је у процесу уједињења српских црквених области обновљена јединствена Српска православна црква. Током више од седам деценија Сремски Карловци били су једно од најзначајнијих духовних, црквених, просветних и културних средишта Срба у Хабзбуршкој монархији.
У средишту публикације налазе се патријарси Јосиф Рајачић, Самуило Маширевић, Прокопије Ивачковић, Герман Анђелић, Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић. Њихов живот и рад представљени су у контексту историјских околности у којима су руководили Карловачком патријаршијом, уз посебан осврт на њихов допринос очувању православне вере, просвете, културе и националног идентитета српског народа.
Специјални број обједињује историјске и биографске текстове, архивску документацију, портрете, фотографије и другу историјску грађу. Пажња је посвећена и самом значају Сремских Карловаца као седишта црквеног руководства и простора у којем су се током тог периода укрштали духовни, просветни, културни и национални процеси од ширег значаја.
Посебна вредност публикације огледа се у настојању да се историјска грађа представи приступачно и читљиво, али уз очување њене стручне утемељености. На тај начин Карловачки лист 021 наставља да повезује новинарски приступ са представљањем културног и историјског наслеђа Сремских Карловаца, приближавајући значајне личности и догађаје широј јавности, ученицима, студентима, истраживачима и свим заинтересованим читаоцима.
Издање има и важну улогу у очувању историјског памћења. Представљање личности које су деловале у Сремским Карловцима омогућава боље разумевање времена у којем су живеле, институција којима су руководиле и друштвених процеса који су обликовали српски духовни и културни простор.
Објављивањем специјалног броја о карловачким патријарсима, Карловачки лист 021 наставља да афирмише Сремске Карловце као место духовности, просвете, културе и историјског памћења. Ово издање представља допринос очувању сећања на једно значајно раздобље српске историје и истовремено подсећа на наслеђе које и данас представља важан део историјског и културног идентитета Сремских Карловаца.
Публиковање Карловачког листа помогли су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општине Сремски Карловци.