Monografija „Vredelo je“, posvećena prvakinji Drame Srpskog narodnog pozorišta Gordani Đurđević Dimić, predstavljena je u Gornjem foajeu scene „Pera Dobrinović“ pred brojnim poštovaocima njenog umetničkog rada, kolegama i ljubiteljima pozorišta.
Knjiga autorke Jovanke Simić donosi sveobuhvatan prikaz životnog i profesionalnog puta jedne od najznačajnijih srpskih glumica. Zabeleženi su ključni trenuci njene karijere, uloge, nagrade i svedočanstva o predanom radu kojim je ostavila neizbrisiv trag na sceni.
Autorka je istakla da je rad na monografiji bio velika čast, naglasivši da je reč o umetnici čiji su talenat, disciplina i posvećenost obeležili decenije pozorišnog stvaralaštva.
O Gordaninom raskošnom talentu govorila je rediteljka Vida Ognjenović, koja ju je u monografiji opisala kao glumicu koja nikada nije birala lakši put. Istakla je da je reč o „glumačkoj instituciji“, umetnici koja je hrabro istraživala neispitane prostore i birala neočekivane izraze, oslanjajući se isključivo na sopstvenu kreativnu energiju. Kako je dodala, ostala je dosledna principima slobodne, bezuslovne scenske igre, odbacujući svaku vrstu prečica.
Reditelj Haris Pašović podsetio je da Gordanu poznaje još od njenih početaka, ističući da ona prevazilazi okvire pojma „narodne glumice“. Po njegovim rečima, njena veličina nadilazi vreme u kome živimo i teško ju je sagledati iz sadašnje perspektive. Istakao je da njeno prisustvo na sceni i van nje uvek nosi posebnu težinu i pretvara se u svojevrstan ritual.
Teatrolog Zoran Maksimović ocenio je da su monografije o glumcima kod nas retke, a da je ova među uzornim primerima. Naglasio je njenu sveobuhvatnost i činjenicu da je nastala iz iskrene posvećenosti, dodajući da je publika konačno dobila priliku da potpunije sagleda Gordanu Đurđević Dimić i kao umetnika i kao čoveka.
O glumici su biranim rečima govorili i njeni kolege Tijana Maksimović i Miodrag Petrović.
Obraćajući se prisutnima, Gordana Đurđević Dimić poručila je da je „vredelo“, kako i glasi naslov knjige. Skromno je istakla da sebe nikada nije doživljavala kao zvezdu, već kao deo ansambla, naglašavajući da joj je pripadnost kolektivu uvek bila najvažnija. Posebno je istakla značaj saradnika, reditelja i kolega, bez kojih, kako je rekla, njena karijera ne bi bila ni približno takva. Dodala je da je uvek težila radu sa boljima od sebe, verujući da je upravo to ključ napredovanja i uspeha.
Promocija je protekla u emotivnoj atmosferi, uz podsećanje na najznačajnije trenutke njene karijere, potvrđujući da naslov monografije – „Vredelo je“ – na najbolji način oslikava život posvećen pozorišnoj umetnosti.