Монографија „Вредело је“, посвећена првакињи Драме Српског народног позоришта Гордани Ђурђевић Димић, представљена је у Горњем фоајеу сцене „Пера Добриновић“ пред бројним поштоваоцима њеног уметничког рада, колегама и љубитељима позоришта.
Књига ауторке Јованке Симић доноси свеобухватан приказ животног и професионалног пута једне од најзначајнијих српских глумица. Забележени су кључни тренуци њене каријере, улоге, награде и сведочанства о преданом раду којим је оставила неизбрисив траг на сцени.
Ауторка је истакла да је рад на монографији био велика част, нагласивши да је реч о уметници чији су таленат, дисциплина и посвећеност обележили деценије позоришног стваралаштва.
О Горданином раскошном таленту говорила је редитељка Вида Огњеновић, која ју је у монографији описала као глумицу која никада није бирала лакши пут. Истакла је да је реч о „глумачкој институцији“, уметници која је храбро истраживала неиспитане просторе и бирала неочекиване изразе, ослањајући се искључиво на сопствену креативну енергију. Како је додала, остала је доследна принципима слободне, безусловне сценске игре, одбацујући сваку врсту пречица.
Редитељ Харис Пашовић подсетио је да Гордану познаје још од њених почетака, истичући да она превазилази оквире појма „народне глумице“. По његовим речима, њена величина надилази време у коме живимо и тешко ју је сагледати из садашње перспективе. Истакао је да њено присуство на сцени и ван ње увек носи посебну тежину и претвара се у својеврстан ритуал.
Театролог Зоран Максимовић оценио је да су монографије о глумцима код нас ретке, а да је ова међу узорним примерима. Нагласио је њену свеобухватност и чињеницу да је настала из искрене посвећености, додајући да је публика коначно добила прилику да потпуније сагледа Гордану Ђурђевић Димић и као уметника и као човека.
О глумици су бираним речима говорили и њени колеге Тијана Максимовић и Миодраг Петровић.
Обраћајући се присутнима, Гордана Ђурђевић Димић поручила је да је „вредело“, како и гласи наслов књиге. Скромно је истакла да себе никада није доживљавала као звезду, већ као део ансамбла, наглашавајући да јој је припадност колективу увек била најважнија. Посебно је истакла значај сарадника, редитеља и колега, без којих, како је рекла, њена каријера не би била ни приближно таква. Додала је да је увек тежила раду са бољима од себе, верујући да је управо то кључ напредовања и успеха.
Промоција је протекла у емотивној атмосфери, уз подсећање на најзначајније тренутке њене каријере, потврђујући да наслов монографије – „Вредело је“ – на најбољи начин осликава живот посвећен позоришној уметности.